BOŽIĆ-BATA

Zašto se kaže BOŽIĆ-BATA

O zimskim praznicima pre Drugog svetskog rata
deci su donosila poklone i veselila ih dva dobra starca –
Sveti Nikola (za Nikoljdan) i Božić-Bata (za Božić).
Posle toga rata, skoro do naših dana, dolazio je zvanično
samo jedan – Deda Mraz. Svetoga Nikolu i Božić-Batu
bili smo već gotovo sasvim zaboravili. Ali, vremena se
menjaju i oni su se ponovo vratili u naše domove –
noseći, pored dečijih poklona, i jedno zanimljivo pitanje
za odrasle.
To pitanje ne odnosi se na Svetog Nikolu, jer tu je
sve jasno: ko bi drugi dolazio na Sv. Nikolu (Nikoljdan)
da deci deli darove nego lično Sveti Nikola!? Ali kad je
reč o Božić-Bati, onda tu ima mesta pitanju zašto se taj
dobri starac sa dugom sedom bradom, kako ga deca
zamišljaju (i kad se ne pojavljuje, jer noću stavlja
poklone u izglancane cipele i priglavke ostavljene ispred
vrata ili na prozoru) zove upravo tako – Bata.
U našem jeziku, prema velikom šestotomnom
Rečniku Matice srpske, bata (ili bato) je „1. naziv od
mila za brata, devera, muško dete: ređe za oca“, zatim

  1. (samo u petom padežu, vokativu) – „kao uzrečica
    (često sa zamenicom ,,moj“) drug, prijatelj‘ npr. u
    rečenici: „(On je) inženjer, moj bato, pa se opet ne pravi
    važan“, i, najzad, „3. odvažan, hrabar čovek, delija,
    đida“, kao u primeru: „(Naići će) na nekog batu koji će
    ih isprebijati“.
    Nijedno od ovih značenja ne može se vezati za
    Božić-Batu, čak ni ono „ otac“, jer je to značenje, kako
    je već rečeno, toliko retko da je teško pretpostaviti da bi
    se odnosilo upravo na Božić. Istina, u nekim evropskim
    jezicima Božić-Bata naziva se Otac Božić (francuski
    père Noël ili Tata Božić (talijanski Babbo Nata1e). Kod
    drugih je, opet, drukčije: u nemačkom Weihnachtsmann
    („Božićni čovek“ ili ,,Božićko“), u engleskom Santa
    Claus, što je preuzeto iz holandskog, gde glasi Sant
    Klaas (kraći oblik od Sant Nikolaas, tj. Sveti Nikola),
    koji je, eto, u anglosaksonskim zemljama preuzeo i
    ulogu Božić-Bate. Ali sve to ne mora važiti za nas i za
    naš jezik.
    Izgleda da je ime Božić-Bata nastalo u nas na
    osoben i veoma zanimljiv način. Profesor Novosadskog
    univerziteta i istoričar književnosti dr Božidar Kovaček
    pretpostavlja, sasvim osnovano, da je ime Bata (u vezi
    Božić-Bata) postalo od glagola bátati (sa značenjem:
    „lupati“, „udarati“). Na prvi pogled ta je pretpostavka
    čudna i neverovatna. Jer, kakve veze može imati BožićBata sa glagolom lupati ili udarati!? Ipak, veza postoji.
    U zbirci Srpske narodne pjesme Vuk Stefanović
    Karadžić zabeležio je, pored mnogih drugih, i tri božićne
    pesme. Jedna od te tri pesme glasi ovako:
    Božić, Božić bata
    Na oboja vrata,
    Nosi kitu zlata
    Da pozlati vrata
    i oboja poboja.
    I u Rečniku Srpske akademija nauka i umetnosti
    zabeležene su dve varijante te pesme. Prva, preuzeta opet
    od Vuka, glasi:
    Božić štapom bata,
    nosi suva zlata
    od vrata do vrata.
    Druga je ista kao ona citirana na početku, samo
    bez zadnjeg stiha (sa onim „poboja“, što znači
    „dovratka“, „dovratnika“).
    U svim ovim varijantama imamo glagol bátati u
    kontekstu koji upućuje na značenje „udarati“, „lupati“ i
    sl.: Božić štapom báta (tj. udara), ili: Božić báta (tj.
    lupa, kuca) na oboja vrata itd. I drugo značenje glagola
    bátati („ići s naporom, nesigurno“) može se javiti u
    sličnom kontekstu: Božić bata (tj. ide sporo, s naporom),
    ali je ono prvo ipak verovatnije.
    Kad sve ovo znamo, možemo pretpostaviti da je,
    zbog iščezavanja glagola bátati i zatamnjivanja njegovog
    značenja u savremenom jeziku, po prostonarodnoj
    etimologiji, svet počeo povezivati oblik báta (od bátati)
    s imenicom báta, pa je tako od Božić báta („kuca“,
    ,,udara“) nastalo Božić-Báta (ime).
    Možda bi se moglo dati i neko drugo objašnjenje,
    ali meni se ovo, zasad, čini sasvim uverljivim. Uostalom,
    od Božića do Božića ima dosta vremena, pa će se,
    možda, među vama naći neki bata koji će ime BožićBata i drukčije protumačiti.