BACITI RUKAVICU

Zašto se kaže BACITI RUKAVICU

Prema Rečniku Matice srpske, izraz baciti kome
rukavicu znači: „izazvati koga na dvoboj; stupiti u
borbu, oštro se suprotstaviti u nekom sporu“.
Isto objašnjenje daje i J. Matešić u Frazeološkom
rječniku, potkrepljujući to primerima, među kojima su i
ova dva: „Nema smisla da se kreće gradom, kad je već
bacio rukavicu, treba da prihvati bitku… -F 1962.
Maršal dobro zna da bi se strahoviti požar razlio
njegovim zemljama, on ne sme prkosno dobaciti
rukavicu jednom svijetu koji je moćniji od njega. –
Batušić 2 “
Ovaj frazem često se upotrebljava i u
svakodnevnom govoru, a posebno u dnevnoj štampi.
Tako u novinama čitamo:

  • Vlast je sama bacila rukavicu. – Rukavica
    bačena Bosni i Hercegovini – Gorbačov imenovao 15
    članova Predsedničkog saveta i bacio novu rukavicu
    progresivnim snagama zemlje.
    Nasuprot ovome stoji izraz prihvatiti bačenu
    rukavicu, sa značenjem: „pristati na dvoboj ili borbu,
    raspravu, spor“. Tako je u ovim primerima iz novina:
  • Todor Pelivanov prihvatio bačenu rukavicu
    Koleta Čašula. – Zašto su umetnici prihvatili „bačenu
    rukavicu“.
  • Ćima prihvatio bačenu rukavicu…
    Govori se još i odbaciti (ili vratiti) bačenu
    rukavicu, u smislu: „ne prihvatiti, odbiti izazov na dvoboj, borbu, spor i sl.“ Matešić to ilustruje ovim
    primerom:
    „Nije imao volje da se prepire s njim, ali isto tako
    nije mogao odbaciti bačenu rukavicu.“
    Primera, kao što vidimo, ima dosta, i u štampi i u
    rečnicima našeg jezika. Nijedan od tih izvora, međutim,
    ne daje objašnjenje kako su nastali izrazi o kojima je
    ovde reč. A ono je zanimljivo i vredi ga čuti.
    U srednjem veku, vitezovi, pa i drugi ugledni ljudi,
    međusobne razmirice (najčešće zbog povrede lične časti
    i ugleda) rešavali su obično duelima (dvobojima).
    Protivnici su pred svedocima ukrštali mačeve, ili su sa
    određenog rastojanja pucali jedan u drugoga. Onaj koji
    ostane na megdanu bio je pobednik. Pobeđeni je retko
    kad ostajao u životu. Tako su u dvobojima, braneći svoju
    čast, izgubila život i dva najveća ruska pesnika:
    Aleksandar Sergejevič Puškin i Mihail Jurjevič
    Ljermontov.
    Dvoboji su organizovani po strogo utvrđenim
    pravilima, a najavljivani su na taj način što je uvređeni
    bacao svome protivniku u lice – rukavicu. Ako bi je ovaj
    podigao, to je značilo da prihvata dvoboj, a ako ne,
    smatralo se da ne pristaje na obračun.
    Odatle su se kasnije razvili ustaljeni izrazi baciti
    (kome) rukavicu, prihvatiti bačenu rukavicu, odbiti (ili
    vratiti) bačenu rukavicu. Oni se, kao što smo videli, i
    danas često upotrebljavaju.