BACATI DRVLJE I KAMENJE

Zašto se kaže BACATI DRVLJE I KAMENJE

Kad se neko za nešto oštro osuđuje, kad ga žestoko
napadaju, obično se kaže da bacaju drvlje i kamenje (na
njega).
U rečnicima našeg jezika ovaj je frazem zabeležen
u kombinaciji s različitim glagolima, ali uvek s istim
značenjem: „oštro, žestoko napadati, osuđivati nekoga“.
Tako se kaže: bacati (ili dići, osuti, sipati) drvlje i
kamenje (na koga). Rečnik SANU uz to navodi ove
primere iz naše literature, tačnije iz dela naših pisaca i
publicista: Jovana Popovića, Lazara Komarčića, Radoja
Domanovića, Vladana Đorđevića, Stevana Sremca,
Stjepana Mitrova Ljubiše i dr.:
„Bio je nepomirljiv opozicionar, i mnogi (su ga)…
proglašavali ludim i bacali na njega drvlje i kamenje
(Pop. I. 4, 69). Na toga Mališu diže drvlje i kamenje
(Kom. 7, 183). Javno mnenje osu… drvlje i kamenje na
slikare, sve stupi u bojni red protiv te napasti (Doman.
2,217). Poslanici koji su dotle sipali drvlje i kamenje na
vladaoce izlaze pobedonosno na ulicu (Đorđ. Vl. 14,255)
Ređaše joj sve redom momke… kod Mane Kujundžije se
…najduže zadržaše. Na njega i drvlje i kamenje (Srem.
8,51).“
U nekim primerima, kao u delu Stjepana Mitrova
Ljubiše, izostavljeno je drvlje, pa tako stoji: „Seljaci
neka se bacaju kamenjem na onoga što ne vole (Ljub.
2,197).“
Frazem bacati drvlje i kamenje (ili samo kamenje),
u toj ili u drugim glagolskim vezama, potekao je iz
jednog davnog običaja, koji je bio poznat još u starom veku. To je bilo kamenovanje krivaca, teška i sramotna
smrtna kazna, primenjivana već kod starih Egipćana,
Persijanaca, Jevreja, Grka, Rimljana, Gala i drugih starih
naroda. Na taj su se način kažnjavali najteži prestupnici:
ubice roditelja, izdajnici otadžbine, bogohulnici i
preljubnici. Postojao je i ustaljeni ritual kamenovanja.
Osuđenoga su obično, pod stražom i u pratnji razjarene
gomile, terali izvan grada do mesta izvršenja kazne.
Samo gonjenje iz grada simbolizovalo je izgon krivca iz
zajednice o koju se ogrešio. Tu, na mestu izvršenja, svi
prisutni bacali su na njega kamenje (a sudeći po našem
frazemu, i drvlje i druge čvrste predmete) sve dok
nesretnik ne bi u mukama izdahnuo. Zatim bi se svi,
moralno rasterećeni, vraćali kući, dok se gomila pod
kojom je ležao osuđenik smatrala mestom prokletstva.
Eto, na osnovu toga običaja, koji je nekad postojao
i kod nas, stvoren je u našem jeziku ustaljeni izraz bacati
drvlje i kamenje (na nekoga), kao i drugi slični njemu, s
već pomenutim značenjem: „oštro, žestoko napadati,
osuđivati nekoga“