ALFA I OMEGA

Zašto se kaže ALFA I OMEGA

U Otkrivenju svetoga Jovana Bogoslova (Novi
zavjet gospoda našega Isusa Hrista – u prevodu Vuka
Stefanovića Karadžića) na više mesta se upotrebljava
frazem alfa i omega. Tako u prvoj glavi, u stihu 8, piše:
„Ja sam alfa i omega, početak i svršetak, govori
Gospod, koji jest, i koji bješe, i koji će doći, svedržitelj.“
Ili u tački 10. istoga poglavlja:
„Bijah u duhu u dan nedjeljni, i čuh za sobom glas
veliki kao trube koji govoraše: Ja sam alfa i omega, prvi
i posljednji.“
Da alfa i omega znači „početak i svršetak“ ili „prvi
i poslednji“, potvrđuje se u glavi XXII, stih 13, gde stoji:
„Ja sam alfa i omega, početak i svršetak, prvi i
posljednji.“
Ovakvo značenje frazema alfa i omega nije teško
objasniti kad se zna da grčki alfabet počinje slovom alfa
(a), a završava omegom (ω). Celi taj alfabet ima inače 24
slova, koja se čitaju: alfa, beta, gama, delta, epsilon, zeta,
eta, theta, jota, kapa, lambda, mi, ni, ksi, omikron, pi, ro
sigma, tau, ipsilon, fi, hi, psi, omega. Otuda je, eto, alfa i
omega oznaka za nešto što je prvo i poslednje, ili što je
početak i svršetak, kraj nečega.
Taj se izraz upotrebljava i u savremenom jeziku,
pa je zabeležen i u našim rečnicima i enciklopedijama, sa
značenjem koje je i u Svetom pismu. U Rečniku Matice
srpske još je dodato da alfa i omega znači i – „bit,
suština“ Tako se taj izraz, uostalom, može protumačiti i
na osnovu navedenih primera iz Svetog pisma, gde se
Gospod otkriva kao suština svega postojećeg: „koji jest, i
koji bješe, i koji će doći, svedržitelj“. Stoga se i može
reći da je „med alfa i omega i jedina svrha pčelinje
košnice , kako stoji na jednom mestu u delu Miroslava
Krleže, ili da je direktor „alfa i omega napretka“, kako je
svojevremeno zabeleženo u jednim našim novinama. Isto
tako moglo bi se reći da je uporan i sistematski rad „alfa
i omega svakog uspeha“, i sl.
Pored alfa i omega, govori se u nas i od alfe do
omege, što znači: „od početka do kraja“, tj. „celovito“,
„opširno“, „iscrpno“, kao u primeru: „Ispričao nam je
sve natenane: od alfe do omege.“
Nekad se u istom značenju govorilo od a do ižice,
po tome što je staroslovenska azbuka počinjala slovom
a, a završavala slovom koje se nazivalo „ižica“. U naše
vreme govori se i od a do š, prema prvom i zadnjem
slovu srpske azbuke, ili pak od a do ž, prema početku i
svršetku naše abecede. Ponegde se još, prema slovima
nemačke abecede, čuje i: od a bis cet (izvorno: a bis z).
U ovom poslednjem slučaju, koji je ionako kombinacija
našeg i nemačkog jezika (naše od i nemačko bis), često
se greši, pa se čuje: od a do bis cet. Tu je nepotrebno
ponavljanje istih reči, jer bis na nemačkom već znači
„do“.
To bi, eto, bilo sve što se može reći o frazemu alfa
i omega. Ispričali smo sve od početka do kraja, da ne
kažemo od alfe do omege ili od a do š.