ЈABUKA RAZDORA

Zašto se kaže ЈABUKA RAZDORA

Otkad je sveta i veka, među ljudima i narodima bilo je ljubavi, ali i mržnje i razdora. U davna vremena, kad se verovalo da prirodom i ljudskim sudbinama (srećom ili nesrećom u životu) upravljaju razne božanske sile, postojali su, kod mnogih starih naroda, bogovi sunca, svetla, munja i gromova, vetrova, zore, proleća, veselja, lepote, ljubavi, pa i – mržnje i razdora. U grčkoj mitologiji boginja razdora (nesloge) bila je Erida, kći Noći i majka mnogih zala: Tegobe, Zaborava, Gladi, Bola, Svađe, Tuče, Bitke, Ubistva, Krvoprolića, Laži, Bezakonja, Zaslepljenosti i Krivokletstva. Ta zla boginja, sestra i verna pratilja boga rata Areja, jednimsvojim postupkom, o kome će ovde biti reči, uzrokovala je posredno i veliki Trojanski rat. Taj su rat vodili Grci i Trojanci – i jedni i drugi uz pomoć sukobljenih bogova, koji su prvi sve i počeli. Desilo se to na svadbi boginje Tetide, prekrasne Nerejeve i Doridine kćeri, majke najvećeg helenskog junaka Ahila. Svadbi na Pelionu prisustvovali su, kao što je i red, svi bogovi olimpijski, među njima i Hera, sestrai zakonita supruga vrhovnog boga Zevsa, zatim Atena, boginja mudrosti, i Afrodita, boginja lepote i čulne ljubavi. Svadbenu buktinju zapalila je Hera, a zatim je nastalo veselje. Slavilo se uz božanska jela i pića i uz pesmu muza. I sve bi proteklo u najboljem redu da zla Erida nije smislila pakleni plan: bacila je među zvanice zlatnu jabuku s natpisom „Najlepšoj“. I upravo ta jabuka postaće predmet velikog spora. Koja je među prisutnim gošćama najlepša? Njih tri – Hera, Atena i Afrodita – svaka za sebe, smatrale su se najlepšom. Svaka je od njih

bila uverena da je lepša od ostalih i da joj zato pripada jabuka. 11astao je spor i neko je morao presuditi. Pošto nijedan od bogova nije hteo da bude sudija, Zevs je naredio da se sukobljene boginje odvedu na Idu, smrtniku Parisu – da on odluči koja je najlepša. Paris je, inače, bio sin trojanskog kralja Prijama. Zbog proročanstva da će izazvati propast Troje, otac je naredio da ga odmah po rođenju ubiju, ali je on ipak ostao živ, odrastavši u planini sa zverima i pastirima. Kao pastir, sa strahom je dočekao bogove koji su došli sazahtevom da donese odluku u njihovom velikom sporu. Da bi dobile jabuku, zainteresovane boginje su mu obećavale različite nagrade, ističući pri tom svoje vrline i mogućnosti. Hera mu je nudila gospodstvo nad celom Azijom i ostalim svetom, što će mu pribaviti uz Zevsovu pomoć, Atena velike ratne pobede i trofeje, a Afrodita- ljubav najlepše smrtnice, Zevsove kćeri Helene, supruge spartanskog kralja Menelaja. Paris se nije mnogo kolebao. Između veličine i slave, na jednoj, i ljubavi, na drugoj strani, opredelio se za ljubav, tj. za lepu Helenu. Stoga je proglasio Afroditu najlepšom i predao joj zlatnujabuku, izazvavši time srdžbu ostalih dveju boginja – Here i Atene. Afrodita je ispunila dato obećanje: Paris i Helena su se sreli i planula je velika ljubav. Potom je trojanski princ, uz Helenin pristanak, izvršio otmicu i odveo je sa sobom. Zbog toga je buknuo Trojanski rat, u koji će se uključiti svi sukobljeni bogovi. Prauzrok toga velikog sukoba bila je, kako smo videli, Eridina zlatna jabuka ili jabuka razdora. I od tada, pa do dana današnjeg, izraz jabuka razdora upotrebljava se u značenju: „uzrok, razlog ili povod svađe“, „predmet spora ili neslaganja“ i sl. Danas su druga vremena i jabuke razdora ne bacaju više bogovi nego ljudi. A i predmet spora ne mora biti božanski. Najčešće je sasvim običan, ljudski.U naše vreme u svetu ima mnogo različitih sporova, a njihov su predmet (ili, da kažemo – jabuka razdora) veće ili manje teritorije oko kojih se bore države i narodi. Tako je Gibraltar jabuka razdora između Španije i Velike Britanije, Foklandska ostrva (ili Malvini) između Velike Britanije i Argentine, Kašmir između Indije i Pakistana, Ierusalim između Izraela i Palestinaca… A to su tek neke od brojnih jabuka razdora, koje mogu biti urok nekom novom ratu, čak i mnogo opasnijem i većem ononog trojanskog.